............

Praktikum za vladu koja ?želi dobro svojim gra?anima

Busola za Srbiju

Komentari


Post a Comment

Oops!

Oops, you forgot something.

Oops!

The words you entered did not match the given text. Please try again.

Already a member? Sign In

50 Comments

Reply Inzenjer Dejan
12:07 PM on July 9, 2014 
Postovani, Poslao sam Vam email na [email protected] pre nekoliko dana. Molim Vas odgovorite mi na njega.
Reply busolazasrbiju
8:04 PM on February 28, 2014 
Koliko se ja secam zvanicni kurs je bio 6 dinara za marku. Pa verovatno otuda racunica profesora Zeca da su prava skocila 6 puta, buduci da su oni mogli da prodaju (tj. socijalisticki direktori) svoje marke iz slamarice po trzisnom kursu i time privatizuju akcije firme koje su bile iskazivane u markama po zvanicnom kursu. Predpostavljam da je to mislio. Ali i da smo imali najbolji zakon o privatizaciji (a mogao je da bude), zbog ukupno lose ekonomske politike firme bi propadale i privatizacija bi bila neuspesna. Mi jednostavno imamo sistemske greske koje onemogucavaju da privreda zaradjuje novac.
Reply Inzenjer Dejan
7:56 AM on February 27, 2014 
Postovani Milorade, Ceo video klip koji sam Vam poslao (7:55 AM on February 27, 2014) je interesantan, ali narocito me interesuje da prokomentarisete deo od 6:00 do 8:15. Naravno, kada budete imali vremena. Profesor Zec je kazao: "Kao guverner NBJ, Mlađan Dinkić potpuno ludački podize nivo kursa i prava na besplatnu podelu akcija rastu sest puta ? jer su prava bila iskazana po realnom kursu, a procena vrednosti (kapitala) bila je iskazana po nominalnom kursu. Usvajaju se izmene Zakona o privatizaciji (iz 1997), a posledica je da je za samo tri meseca 650 preduzeća gde su socijalisti upravljali otislo u privatizaciju." Ako me sećanje ne vara, novembra 2000. godine je kurs na "crnom" deviznom trzistu bio 42 dinara za nemačku marku kada je g. Dinkić odlučio da ga fiksira na 30 dinara. Ne mogu da se setim koliki je bio zvaničan kurs NBJ - čini mi se između 12 i 15 dinara. Nije mi jasan mehanizam kako su vrednosti radnickih akcija skocila 6 puta, ili prof. Zec nije bio do kraja jasan? Unapred hvala.
Reply Inzenjer Dejan
7:55 AM on February 27, 2014 
www.youtube.com/watch?v=hp8cefW3r28
Reply Inzenjer Dejan
8:48 PM on February 17, 2014 
Hvala Vam na pojasnjenju. Pomislio sam da ne umem da procitam platni bilans. Posle Vaseg odgovora pogledao sam portal "Makroekonomije", gde je sve jasno iskazano (doduse za zaokruzenim iznosima): http://www.makroekonomija.org/wp-content/uploads/pbl-2001-20121.png
Reply busolazasrbiju
5:05 PM on February 17, 2014 
1. Kada govorim o platnom bilansu mislim na njegovo puno makroekonomsko znacenje. 2. Sto se slaze i sa Vasim misljem o trecoj definiciji platnog bilansa. 3. Sto se tice NBS mislim da je po sredi greska, nesto su permutovali ili duplirali kod unosa podataka. Malo je verovatno da se ukupna cifra bilansa slaze sa pozicijom greske i propusti.
Reply Inz. Dejan
8:04 PM on February 15, 2014 
Postovani Milorade, Najpre da Vam se izvinim sto vas opterecujem pitanjima. Napravicu sirok uvod da bih Vam skratio vreme za pisanje komentara. Nije hitno, tj. odgovorite mi kada ugrabite slobodnog vremena. Napisali ste: "Tako MMF dozvoljava sebi da (...) predlaze sledece mere: da se smanje rashodi na strani javne potrosnje (stednja), ali ne i da se istovremeno smanji uvoz roba i usluga, nego da se nadju mere za povecanje izvoza ili da se uzmu novi krediti u cilju platnobilansne ravnoteze." (str. 8 u knjizi) "Ako udje u EU, Srbija ce imati veci drustveni proizvod, vise investicija i vecu potrosnju, ali imace i pogorsan odnos uvoza i izvoza, veci spoljnotrgovinski i platni deficit i vece dugove." (str. 209 u knjizi) Citirao sam samo dve recenice iz Vase knjige, jer mi treba Vase pojasnjenje makroekonomskog agregata platni bilans (eng. balance of payements). Da li ovaj termin sve vreme koristite u punom (makroekonomskom) znacenju te reci ili nekada mislite na tekuci racun/bilans (eng. current account), tacnije bilans tekucih transakcija? a) Najjednostavnija definicija platnog bilansa: stanje svih realnih i finansijskih transakcija drzave sa ostatkom sveta, iliti sumu priliva i odliva deviza iz zemlje kroz tekuce, kapitalne i finansijske transakcije. b) Na tragu prethodne definicije, mozemo da pisemo kako platni bilans obuhvata: izvoz i uvoz robe i usluga, prihode od investicija u inostranstvu, rashode od stranih investicija, priliv i odliv tekucih transfera (doznake, penzije, pomoc, pokloni), priliv i odliv direktnih stranih investicija, priliv i odliv portfolio investicija, priliv i odliv kapitala po osnovu kredita, smanjenje i povecanje monetarnih rezervi. Buni me sto prethodne definicije ne pominju bilans tekućih transakcija (kao razliku izmedju domace proizvodnje i domace apsorpcije, ili kao razliku stednje i investicija)? Da li je razlika samo u metodologiji posmatranja i racunanja (kao sto npr. BDP mozemo da obracunamo na tri nacina)? c) Treca (koja mi je najbliza i na tragu je obracuna od strane RZS) definicija bi glasila: Platni bilans obuhvata: 1) tekuci bilans (bilans roba i usluga, dohodak i tekuce transfere), 2) kapitalni bilans (prihodi i rashodi od kapitalnih transfera, ali i pribavljanja neproizvodne i nefinansijske aktive), 3) finansijski bilans (direktne, portfolio i ostale investicije) i 4) greske i propuste. Pogledao sam arhivu NBS u vezi obracuna platnog bilansa: http://www.nbs.rs/internet/cirilica/80/platni_bilans.html Postoje dva perioda: 1997-2006 i 2007-2012. Meni je obracun za period do 2006. jasan. Npr. sabiraju se stanja tekućeg racuna, finansijskih i kapitalnih investicija, (neto) greske i propusti. Za 2002. godinu to izgleda ovako: -672+0+1.515+153=996 (u milionima evra). Medjutim, kada pokusam da izracunam platni bilans npr. za 2007. godinu, nastaje neslaganje: -5.052,5+(-313,9)+5.175,6+190,8 sto ne odgovara tabelarno iskazanom stanju od 742,1 miliona evra za tu godinu?
Reply busolazasrbiju
8:52 AM on January 26, 2014 
Zaboravio sam da napomenem znacaj monetarne, tj. kreditno-monetarne politike. Definitivno se ona nalazi u sredistu ukupne ekonomske politike i ona prozima ostale delove ekonomske politike. Ukoliko vodite losu monetarnu politiku ne postoji mogucnost da vam privreda dobro funkcionise, posto ce monetarna politika onemogucavati i sprovodjenje ostalih delova ekonomske politike pa makar oni bili i dobro koncipirani. Za razliku od ovoga mozete imati losu spoljnotrgovinsku ili fiskalnu politiku, odnosno agrarnu politiku ako je monetarna politika dobra onda ce sistem kako tako da radi. Zavisno od udaljenosti navedenih politika od potrebnih resenja, manje ili vise dobro. Stoga je, u ekonomskom smislu, gospodar zivota i smrti u nekoj zemlji guverner centralne ili narodne banke. Kakvi su nasi bili, to govore rezultati srpske ekonomije, a ne stope inflacije ili stabilnost kursa. A to sto Vi niste bili upoznati sa znacajem monetarne politike, ne mora da Vas mnogo brine. Po Vasem imenu rekao bih da niste po obrazovanju ekonomista, te je prirodno da ne obratite paznju na nesto krajnje ekonomsko. Problem je u tome sto i ekonomisti, posebno oni koji su kako rekoste meinstrim i koji se bave makroekonomijom uopste ne razmatraju probleme monetarne politike u Srbiji. Da ne znam da je u pitanju cista lenjost i povrsnost, tj. idiotizam profesije pomislio bi da postoji neka zavera.
Reply busolazasrbiju
7:41 PM on January 25, 2014 
1. Sto se tice stava Radulovica oko rasterecenja zarada, tj. namicanja nedostatka koji bi usledio preko poreza na imovinu, te poreza na dobit je pogresno i ja sam to pokusao da mu objasnim u prvim komentarima na njegovom blogu. Pogresno je zato sto mi vec imamo ogromnu budzetsku rupu i besmisleno je praviti novu dok se prethodna ne zatvori. Drugo, nase bruto plate su niske i stoga nameti na rad ne mogu biti problem (dovoljno je porediti prosecnu ili minimalnu zaradu sa istim potrosackim korpama). Trece, svako smanjivanje nameta znacilo bi smanjivanje potrosnje, te bi rupa u budzetu rasla i indirektno. Cetvrto, nepokretnosti na koju se placa porez na imovinu nisu plod kolekcionarskih aktivnosti nego potrebe da se organizuje neka delatnost. Peto, ako opteretite privredu na taj nacin (povecavanjem osnovice oporezivanja preko fer trzisne vrednosti) znaci da istovremeno dolazi do mnogostrukog povecavanja troskova amortizacije, tj. do istog tolikog smanjivanja dobiti privrede te od povecavanja poreza na dobit nece biti nista. Mislim, budzetska rupa ne moze da se zatvori na taj nacin. 2. Sto se tice profesora Zeca i ja volim da ga slusam, ali licno mislim da on ne veruje da nesto moze da se uradi. Poslednji njegov intervju koji sam citao govori samo o nasim problemima - disbalansima i to je recimo od tri napravio sest problema, tj. samo je nepotrebno detaljisao. Shodno tome, navodjenjem dnevnih primera problema funkcionisanja privrede i drustva samo lepse i strucnije zvuci nego kada slusate tzv. ekonomske analiticare i novinare. 3. Sto se tice poljoprivrednih zadruga, one su neminovnost, imajuci u vidu malu velicinu prosecne parcele i nemogusnost subvencionisanja kao sto se to radi u EU. Mislim zadruge su kao istorijski termin daleko starije od kolhoza i sovhoza, mada razumem strah zbog skorih istorijskih iskustava. Koliko mi je poznato neki oblici udruzivanja postoje i u EU. Bes zbog straha koji ste pomenuli ja sam predlozio formu zadruge koje je labava i zasniva se na kratkorocnim ugovornim obavezama zadrugara. Ta fleksibilnost treba da neutralise strah od gubitka poseda, tj. da zadovolji nagon za posedovanjem zadrugara.
Reply Inzenjer Dejan
7:04 AM on January 25, 2014 
U vreme kada pisem ovaj komentar Sasa Radulović je podneo ostavku, a SNS se opredelio za izbore. Dopunio bih svoju "besedu" o g. Raduloviću. Slazem se da je Radulović imao dobre pobude oko uvođenja reda, ali bojim se da je donekle podlegao krugu oko bloga "trzisnoresenje.blogspot.com". U vreme dok je Slobodan Gavrilović bio na čelu "Sluzbenog glasnika" (2008-2012), a prof. Bosko Mijatović uređivao ekonomsku ediciju ovog izdavaca, ova ekipa je imala vise prostora da objavljuje o trosku ovog javnog preduzeća. Radulović je hteo da prekomponuje poresku politiku (manji nameti na rad, a veći nameti na imovinu) i na taj način poboljsa likvidnost u privredi. Razume se, privrednici ne bi podigli zarade, ali bi uvećali obrtna sredstva. Sa većim porezom na imovinu morali bi da prekomponuju svoj portfolio itd. Jedan moj komentar povodom "ekonomskih mera" na blogu g. Katića: ?Dobra strana je sto je ministar finansija Lazar Krstić grupisao sve troskove drzave na jedno mesto, tako da neće biti skrivenih troskova, a koji se kasnije dopisuju ?ispod crte? budzeta. Činjenica je, međutim, da su ove ?navrat-nanos? mere predlozene kako bi se pobrali aplauzi MMF-a. Posto je Vlada Srbije kolektivni organ upravljanja, bojim se da će političari na ovaj način gospodu Krstića i Radulovića ?potrositi?. Ove mere je mogao da predlozi i neko iz Fiskalnog saveta ? bila bi manja steta. Odnosno, Srbija bi sačuvala neke (potencijalne) stručnjake za budućnost.? http://nkatic.wordpress.com/2013/10/10/u-velikoj-zurbi-na-putu-za-nigde/#comment-4266 Sasa Radulović je čvrsto verovao da problem lezi prvenstveno u fiskalnoj politici (i neredu koji su pravila javna preduzeća i ona u restrukturiranju). Monetarnu politiku nije pominjao, kao i većina domaćih mainstream ekonomista. Ne bilo mi zamereno, do 2013. godine nisam verovao koliko je monetarna politika vazna. To nije samo pitanje kursa dinara, odnosno evra, i referentne kamatne stope - kako sam mislio do tada. -------------- Interesuje me sta mislite o prof. Miodragu Zecu. Neki njegovi predlozi i kritike deluju zdravorazumski. Jedino sto mu nedostaje praktično iskustvo i sto nekada nastupa sa epskim zanosom. ________ O agrarnoj politici (str. 157-162 u Vasoj knjizi, odnosno PDF 166-171) Parcele moрајu da se ukrupne. Sa 2ha zemlje moguće je biti rentabilan u Holandiji ili Francuskoj (zbog tehnologije...), ali ne i u Srbiji. Da ne pominjem da uz svaku parcelu sleduje traktor (star u proseku 20 godina). Napisali ste: "Raznim mehanizmima stimulacije i destimulacije trebalo bi podsticati individualne proizvođače da formiraju poljoprivredne zadruge. (...) Zadruge bi trebalo formirati na potpuno drugačiji način nego do sada. One ne bi trebalo da budu dr?avne, ali ni privatne. Trebalo bi da se formiraju kao neki oblik drustva lica u kome će vlasnici nad zemljisnim posedima i mehanizacijom i dalje biti individualni proizvođači, s tim sto će zajednički da obavljaju proizvodnju i prodaju. (...) U zadrugu će individualni proizvođači moći da stupe ili iz nje izađu kada god to ?ele. Naravno, po izmirivanju ugovorenih obaveza." Ne zamerite, ali deluje mi kao light varijanta kolhoza i sovhoza, ili kao hard varijanta klastera. Mo?da je bolje da zadruge funkcionisu kao (poljo)privredno drustvo sa udeličarima? P.S. Ovaj komentar sadrzi 3410 karaktera (odnosno 2905 bez blanko znaka). Toliko za sada i hvala na posvećenom vremenu. Napraviću pauzu, jer postujem Vase vreme.
Reply busolazasrbiju
9:27 PM on January 24, 2014 
15. Hvala na sazimanju problema sa sajtom, pokusacu to da resim sa mojim prijateljem. 16. Sto se tice profesora Djukica, mislim on je bio blizu NBS ali nisam cuo neke posebne predloge od njega. Inace ne volim one koji samo kritikuju i ne daju resenja. Mislim ako se neko bavi monetarnom ekonomijom, pa je jos i profesor i to u najboljim godinama, mora to mnogo bolje. Vecina nasih profesora se ne bavi sustinom nego pojavnim oblicima pojavnih oblika nekog problema. 17. Meni je malo zao gospodina Radulovica jer cenim da on ima dobre pobude i da njegovi sami predlozi (osim smanjivanje nameta na rad) nisu stetni ali su beznacajni. A da treba da se uvede red treba, pa i sve te zakone doraditi ali sada je vreme trgovanja pa morate da date nesto ako nesto hocete i da uzmete. Da je rekao da treba da se povecava minimalna cena rada pritisak sindikata bi skroz pao po pitanju donosenja predlozenih zakona. 18. Ma svasta sam ja rekao u toj emisiji a oni su ostavili samo najbenigniji deo. Ostalo se izgubilo u montazi. 19. Vec odavno u glavi imam i prvi tekst za blog. Zvao bi se Optuzujem... Bavio bi se imenovanjem krivaca za ekonomsku krizu u Srbiji. Gospodin Katic je pravi gospodin i ispravno kaze da treba kritikovati politiku , a ne ljude. Ali treba neka imena zapamtiti.
Reply Inzenjer Dejan
2:46 PM on January 24, 2014 
Postovani Milorade, Do sada sam uočio sledeće nedostatke, pa ću ih zbirno navesti (iako sam ih već navodio pojedinačno): 1) server ne sarađuje sa latiničnim slovima ш i ж, bilo da se nalaze u telu poruke ili u polju Name. Tačnije, baza podataka ne sarađuje sa pomenutim slovima, ali ni sa crtom (sa crticom "sarađuje"), pravopisnim navodnicima (sa "računarskim" navodnicima "sarađuje") itd. 2) Polje Name treba da sadrzi latinična slova, izuzev latiničnih ш i ж. 3) Ćirlična slova zauzimaju vise memorije, pa su takve poruke limitirane na oko 860 karaktera (sa blanko znacima), inače ih server (tačnije baza podataka na serveru) ne prihvata. 4) Latinične poruke mogu da sadrze najmanje 2.500 karaktera (ovo morate da proverite kod prijatelja koji će Vam saopstiti koliko maksimalno moze da ima karaktera telo poruke u "prozoru). 5) Ako je link nesto duzi, drugi red linka je "odsečen". Toliko od mene za sada. Javiću se jos jednim komentarom za vikend. P.S. Primetio sam da svom sajtu svaki put pristupate kao gost. Sto se tice pisanja bloga, mislim da je to daleko korisnije za Vas - nego da trosite energiju i vreme kao gost-komentator na tuđim blogovima. Na svom blogu, razume se, koristili biste dobar deo materijala knjige (upodobljen novim okolnostima). Samo je pitanje da li za blog imate vremena, a postoji i opasnost od napada "trolova" (marke MP). Mozda ne biste dostigli nivo g. Katića, ali sta da se radi. Ipak ste mlađi od njega. Primetio sam da se kao perfekcionista trudi oko svakog članka. Vi ste primetili da pise lako, ali sigurno mu treba 2 časa (sata) po članku. Da se niste pojavili na blogu Nebojse Katića, tesko da bih cuo za Vas. Doduse, pre godinu dana sam skinuo emisiju "Dokument" RTV-a iz 2011. (mislim da je podnaslov bio "Sit gladnom ne veruje"), ali ste dobili veoma malo prostora - tako da Vas nisam registrovao.
Reply Inzenjer Dejan
1:05 PM on January 24, 2014 
4. Ono sto sam naučio je da kako god da okrenete, tercijalni sektor će da učestvuje u okolini 2/3 BDP-a Srbije. U slučaju SAD, udeo tercijalnog sektora je reda 80% BDP-a, ali u pitanju je imperija koja proizvodi svetski novac i prodaje finansijske usluge, i neuporediva je sa Srbijom. 8. Vic o Dinkiću je zaista dobar, nisam ga ranije čuo. Vratiću se kasnije na Mlađana. 6/11. Da Vas podsetim na izjave g. Katića, na moja pitanja o formiranju stručnog tima za vođenje kreditno-monetarne-politike: "(...) Verujem da bi se naslo ljudi koji mogu voditi drugačiju monetarnu politiku, pod uslovom da se ekonomska matrica promeni." "Između teorije i prakse je dubok jaz, pa se teoretičari zato bave teorijom, a praktičari postaju brokeri, berzanski spekulanti, i zarađuju ili gube novac. Kada su valute u pitanju, njihovo dugoročno kretanje je nemoguće predvideti, jer nikakvi statistički alati tu neće pomoći. Jedina zastita je ne ulaziti u valutnu igru, i zaduzivati se samo u valuti u kojoj zarađujete. Ne samo da profesori po definiciji nisu dobri u spekulacijama, već niko u Srbiji nije imao dovoljno iskustva sa deviznom berzom i deviznim kretanjima. To vazi iz za ljude u bankama. Da je tog iskustva bilo, zaduzivanje u ino valuti, za sve koji zarađuju u dinarima, bilo bi zabranjeno. Dakle, devizino kreditiranje u Srbiji nije samo posledica interesa banaka, već i nerazumevanja deviznog rizika od strane najvećeg dela akademske, pa i profesionalne elite." http://nkatic.wordpress.com/2013/10/10/u-velikoj-zurbi-na-putu-za-nigde/ (14/10/2013 u 14:34, 20/10/2013 u 15:56) Kakvu reputaciju uziva prof. Đordje Djukić? 10/14. Koliko vidim, Radulovića ste "otpisali" i očekujete ga da se vrati među blogere. Njegove mantre su - donesi zakone, smanji poreze na rad i trziste će da nas dovede u zonu sreće. Doduse, podrzavam njegove pokusaje da dovede u red preduzeća u restrukturiranju i javna preduzeća, ali otpori (pred izbore) su veliki. P.S. Ovoga puta sam "ошишао" latinična Ш i Ж, i eksperimentisao sa latinicnim Ђ.
Reply busolazasrbiju
10:06 AM on January 24, 2014 
12. Ni?ta ne zameram, kada budem stigao i sam ću se pozabaviti problemom sajta sa njegovim tvorcem. 13. Trenutno sam na čekanju nekog poziva pa koristim priliku da Vam odgovorim. 14. ?to se tiče Va?eg predloga o blog, pa razmi?ljam ja dugo o tome. Imao sam i neke ponude za to, ali sam po malo ili malo vi?e lenj da to radim. Ako i budem pisao to ću svakako raditi na B92 iz prostog razloga ?to su korisnici njihovog sajta uglavnom oni koji misle drugačije od mene. Na poleđini moje knjige ima jedan citat fon Klauzevica koji najbolje obja?njava i moj način razmi?ljanja, kao i polje gde treba da se deluje. Verujem i u skora?nji povratak Radulovića na pisanje bloga pa će tim pre to biti jo? interesantnije.
Reply busolazasrbiju
9:49 AM on January 24, 2014 
10. ?ta da ka?em za Stamenovića, kao sve smo radili dobro jedino nam fiksalna politika ne valja. Isto gledi?te ko i ministar Radulović. To svođenje ukupne ekonomske politike samo na problem fiskalne politike govori o apsolutnom nepoznavanju ekonomije i privrede. Ili o zloj nameri (ne mislim na Radulovića). Pri tome fiskalna politika je najmanje delotvorna na ekonomiju zemlje (naravno u granicima normalnog odstupanja od ispravne), a ona je od svih ekonomskih politika unazad 20 godina najmanje odstupala od potrebne srpskoj privredi i dru?tvu. 11. ?to se tiče tih monetarnih stručnjaka mislim da je na? problem u strate?kim pravcima, tj. opterećenost dogmama na?ih radnika u NBS. Tehničare imamo za te poslove. Mislim da tu nije nikakav problem. Takođe, mislim da nije veliki problem napraviti dobar monetarni tim. Naravno u njemu ne bi bili mosta ni za jednog člana Saveta guvernera, te guvernere i vice guvernere koji su to bili unazad 20 godina. Ili bar ne za većinu njih. Neki tehničar bi mogao da ostane.
Reply busolazasrbiju
9:35 AM on January 24, 2014 
9. Mislim da je Va? strah neopravdan oko povlačenja papirnog novca iz opticaja. Ko će da pita obične ljude ?ta ?ele? Imaće novac na karticama koji neće moći da konvertuju u strana sredstva plćanja, ako ni zbog čega drugog onda zato ?to metalnih apoena u evrima ne bi bilo ili ne bi bilo dovoljno. NBS, banke i menjačnice ne bi vr?ile transakcije zamene. Ako kod nekog nađe? veću količinu navedenih inostranih kovanica oduzimanje, kazne i slično. Drakonske i ?to rigidnije. Naravno tu postoji i problem količine (ograničenja) dinarskih kovanica koje mo?e? da zameni? u evre u metalu. Nema tu straha od povlačenja. Veći će problem biti otpori oko uvuđenja aparata (fiskalne kase su nepotrebne) na pijace ili drugim mestima. Nekog vrdanja će sigurno biti, ali to će biti zanemarljivo. Sa karticama je lak?e i bezbednije, te bi se običan svet vrlo brzo navikao. Mene vi?e brine činjenica da je trgovina narkoticima svuda u svetu, pa tako i kod nas dr?avni posao, a na ovaj način bi realizacija tog posla bila u ozbiljnom problemu.
Reply Inzenjer Dejan
9:26 AM on January 24, 2014 
Summa summarum, problem je u pismu. Dr?aćemo se latiničnog pisma. Pretpostavljam da je programer limitirao "prozor" poruke ili na 2500 ili na 3000 latiničnih karaktera. Nije sada ni bitno. Koliko sam uspeo da konstatujem, najdu?u poruku do sada poslao je Stevan Vojinovic [11:11 PM on October 7, 2011] i ona iznosi 2262 karaktera (odnosno 1856 karaktera bez blanko znaka). Hvala Vam na poja?njenjima. Javiću se ponovo večeras, kada podrobnije proučim Va?e odgovore. Ne zamerite, ali morao sam da obavim testiranja na Va?em sajtu, da bi buduća komunikacija tekla kako treba. Kao ?to sam potcrtao, ne morate da se opterećujete oko odgovora na moja (buduća) pitanja - odnosno, odgovorajte kada "ugrabite" slobodnog vremena.
Reply busolazasrbiju
9:17 AM on January 24, 2014 
8. Што се тиче Динкића, најбољи коментар је виц који о њему причају професори са економског факултета: Динкић је био чудо од детета, он је са 2 године о банкарству знао исто што зна и сада (као гувернер или министар финасија). Али да апсурд буде већи, по мом суду он је после 5. октобра био најбољи гувернер (гледајући правце кретања монетарне економије). И то не зато што је нешто знао него зато што је НБС радила ствари које су биле написане у поменутом програму Г17. Програм није добар али је првих година био на жељеном правцу. Дошло је до радикалног раста монетарних агрегата. Е сад колико су други лоши када је он најбољи, можете да замислите.
Reply Inzenjer Dejan
9:10 AM on January 24, 2014 
Jasno mi je da monetarni agregati nisu dovoljni i da Va?e predloge iz knjige treba sagledati kao jedinstvenu celinu. Slikovito rečeno, mora da postoji simfonija monetarne, fiskalne i razvojne politike. U poruci [5:16 AM on January 22, 2014 ] sam stavio tri tačke tačke i pomenuo "efekat sustizanja" - jer sam morao da ekonomi?em rečima, odnosno karakterima. Poznato mi je da insistirate na povećanju minimalne zarade (o tome govorite u gotovo svakom medijskom nastupu), ?to bi bilo izvodljivo posle "popravke" monetarnih agregata i samim tim povećane likvidnosti. Svojevremeno sam na blogu pitao g. Katića da li Srbija ima dovoljno monetarnih stručnjaka. Nisam insistirao na imenima. Odgovorio mi je da bi se sigurno na?lo... Rekao bih, da ni on ne veruje da Srbija mo?e da sastavi kvalitetan tim za vođenje odgovorne monetarne politike, ali je izabrao birane reči. Matematičar (i ekonomista) Stojan Stamenković je u emisiji "Oko magazin" od 22. januara 2014. godine podvukao da je monetarna politika od 2000. bila dobra, a da je problem le?ao u fiskalnoj politici. Hteo sam da zavapim: "Zemljo, otvori se!" http://www.rts.rs/page/tv/sr/series/20/RTS+1/21/Oko+Magazin.html P.S. Ba? sam hteo da Vam predlo?im da vi?e pi?ete, makar kao bloger ili kolumnista na nekom portalu. Rekao bih da ste imali ?elju da postanete bloger na portalu "b92.net". Ovoga puta sam pre?ao na latinicu, da vidimo da li problem le?i u pismu. Mo?da baza podataka tra?i vi?e memorije za ćirilična slova. Ova poruka sadr?i 1525 karaktera (sa blanko znacima).
Reply busolazasrbiju
8:53 AM on January 24, 2014 
6. Што се тиче господина Катића потпуно се слажем са Вама. Него помислио сам да му је и неко дао препоруку (благо речено) да више не пише о домаћој економији. Стварно је било тешко читати коментаре неких људи, а посебно наведене госође. 7. Маџар је све оно што научник и професор не сме да буде. Никакав фундаментализам у науци нема места. Нема га места ни у свакодневном животу, а камоли у науци. Острашћеност било које врсте вам сужава видике и последично доводи до погрешних закључака. Он је 96 писао раддове о ефикасности приватне својине над друштвеном својином. Па то је тада знала и Мира Марковић. Ајде 86, или раније али 96 да пишеш о очигледним стварима. При томе мој став око облику власништва се потуно поклапа са Катићевим, али начелно приватна својина је ефикаснија од државне, посебно од друштвене која зна да сутра треба да постане приватна.